Prvi rođendan KUMa

Zašto aktivizam? Zato što su nam rekli da je to gubljenje vremena.

Rekli su nam da nećemo uspeti. Da zaludno trošimo energiju. Da ne možemo ništa da promenimo. Naš glas se

ne čuje, kažu. Kao da su te reči mogle da nas zaustave – da batalimo.

Sve smo to čuli – od roditelja, profesora, prijatelja, poznanika, pa čak i od nepoznatih. Naša prva reakcija?

Pravdali smo se, objašnjavali, navodili primere, pokušavali da dokažemo vrednost onoga što radimo. Ali znate

šta? Starog psa možda ne možeš naučiti novim trikovima. Ili možda ipak možeš?

Kolubarsko Udruženje Mladih – KUM – ime i misija koje možemo izgovoriti i usred noći. Toliko je deo nas.

Ali, iza te jednostavne rečenice leži sve ono što KUM jeste: snažan glas mladih, organizacija koja iz dana u

dan, iz godine u godinu, svojim radom dokazuje da aktivizam nije samo “igra za decu” ili “gubljenje vremena.”

Aktivizam je ono što pokreće promene koje drugi ne veruju da su moguće.

U trenutku dok ovo pišemo, 12:09 uveče, tačno godinu dana od registracije KUM-a, osvrćemo se na sve kroz

šta smo prošli. Svih 365 dana (i više pre toga) ispunjenih...

Da, bilo je neslaganja, svađa, nesuglasica – i da, bilo je neprospavanih noći. Ali sve to pretvorilo se u osmehe, u

kreativne, obojene tabele koje nam daju mir mesecima unapred, u dane snimanja koji se pamte po smehu i

glupim forama pred kamerom. Editovanje? To su postali video materijali na YouTube-u, reelsovi koji iznova

oduševljavaju.

Meseci ulaganja, rana jutra i duge noći pretočili su se u prijateljstva koja ne bismo menjali ni za sto života. U

ljude koji su prva podrška, rame za plakanje, oslonac u trenucima radosti i tuge, naša druga porodica. I kad god

treba pomoć, ti ljudi su tu.

I jesmo, dosegnuli smo “samo” 1158 ljudi na Instagramu, 1020 na TikToku, stotine na YouTube-u, i hiljade

mladih kroz radionice i aktivnosti. Nas sedmoro je sve ovo pokrenulo. Samo nas sedmoro, za početak.

Pre mesec dana, neko je rekao da se na vezi mora raditi “kao na bašti – spontano raste samo korov.”

Tako da, evo nas – nastavićemo da “traćimo vreme,” jer ako ništa ne činimo i čekamo da neko drugi

preuzme, samo će korov rasti.

Nastavićemo da budemo glas mladih i da budemo sve glasniji za ono što nas pokreće i na šta ne pristajemo.